Glavo moja krvlju oblivena
Nije lako pasti sa ramena
Glavo moja čela razbijena
Na sred puta opet zid, valja opet ru?iti

Krvarim
Munje kujem, bije klin o klin
Krvarim

Udri glavo, puca stena, krvav kamen do kamena
Ječi grlo, kraj je ovo, padam u svoj kamenolom

Na sred puta opet stena, al' od ove tvrđe nema
Krije li to druga strana, blago cara Radovana

Krvarim
Munje kujem, bije klin o klin
Krvarim...

Udri glavo, puca stena
Krvav kamen do kamena
Ječi grlo, kraj je ovo
Padam u svoj kamenolom

Niče rana pored rane, na ramena sleću vrane
Zaratili kamen i ja, pa nastade ?iva prokletija

Preko sedam brda,sedam gora
Preko sedam planina i mora
Preko sedam ledina
Preko sto pedeset vukojebina
Kud ?iv čovek jo? ne dospe
I jo? dalje koliko me noge nose
Preko vode,preko zemlje
Be?ao bih da mi nisu noge odsečene

Preko sedam reka i jezera
Preko sedam gradova i sela
Preko sedam ledina
Preko sto pedeset vukojebina
Preko ?uma i dolina
Samo pravo nigde nikakva krivina
Be?ao bih na kraj sveta
Opet nedovoljno daleko od svega

Gde ste do sada oblaci crni
Ka?i grome kako se grmi
Budi me,ubi me ko?mar

Ka?i grome kako se grmi
Udri grome da čuju i mrtvi
Budi me,ubi me ko?mar

Tu sam da sru?im i rezervni plan
Crno sam zrno ?to pro?dire dan
Čekam te iza prve krivine
Ja sam srednji prst sudbine

Vodim metak zalutali
Pravo prema tvojoj glavi
Zemlja tvrda,nebo ti visoko
kKe?em kamen spoticanja
Di?em bol do usijanja
Crnim noktom ni?anim u oko
Tu sam da miniram poslednji voz
Vrebam pa skočim pa sjebem te skroz
Čekam te iza prve krivine
Ja sam srednji prst sudbine

Ja sam u?e koje puca
Dok se penje? gladan sunca
La?na nada da su vuci siti
Cvrči? iznad tihe vatre
Brinem,mnogo brinem da te
Ne dam tako lako smrti

?aoka sam agonije
?to ubode sve do kosti
Ne mo?e? mi ni?ta
U mojoj si nemilosti

Ja te meljem s pola snage
Lako gu?vam ko hartiju
Na kojoj sam lo?e volje
Ispisao tragediju

Opet ti
Nesrećo
Nevoljo
Da natoči? novu kriglu ?uči
Du?a huči
Srce grmi
Udaraju nisko dani crni

Opet ti
Nesrećo
Nevoljo
I sa tobom velika teskoba
Znam je dobro
Znam da hoće
Kuja da me ja?e sve do groba

U raku bacam juče
Sa danas jo? se tučem
'Alo sutra, stani u red
Da vidimo čija majka crnu vunu prede
Čija ?ija ovde zavrće se te?e
A dok se smrt ne desi
Deliću sve ?to imam
Krv bratu, oko sestri,
Kurac du?manima

Časni sude
Dabogda crk'o ako la?em
Čuo sam ga da ka?e
Da nema boga
Nisu tu čista posla
Znate ?ta priča luda
Priča da zemlja je okrugla

Evo tu me pljuni
Ako samo i reč sla?em
Čuo sam ga da ka?e
Da nema pravde
Nisu tu čista posla
Znate ?ta tvrdi luda
Tvrdi da zemlja je okrugla

Ma ?ta ka?e?
Odmah prstom da poka?e?
Ko je taj
Da mu se sudi
Da čuju ljudi
'Ajde priznaj da si ?urovao s vragom
Da si bludnik,da ti du?a nije čista
Ka?u, laje? kako crkva zgrće blago
Goreće?, ovoga mi krsta

Časni sude da predlo?im samo
Da mi njega malo naučimo muka
Pa nek ka?e sam po?teno
Da li je zemlja i dalje okrugla

Da li je presuda konačna
Da li je spremna lomača?

Tiho, ćuti, ne deri se
U sred sezone lova na ve?tice

Eno rulje tiraninu kliče
Eno roblja peva o slobodi
Prate ritam udaraca bičem
Nazire? li kuda ovo vodi

Eno pravde kopaju joj oči
Uru?eno groblje ideala
Već je kasno da se naglo koči
Propast nam na vrata zakucala

Zna sudbina kako biti prgav
?ilom bode naduvenu zlobu
Stojimo u govnima do grla
Da sam umro da se prevrnem u grobu

Odavno smislu ni traga ni glasa, nema tu spasa
Bezumlje divlja u punoj snazi i gazi, gazi...
Misli? da neće al´ sunovrat kreće
Ambis nas zove, idemo dole
Spremni za hod po ?ici, stojimo na ivici

Ja bih da ćutim al´ jezik palaca
Lud uvek najbolje glumi mudraca
Ambis nas zove, idemo dole
Spremni za hod po ?ici, stojimo na ivici

Hladan vetar brije, tmina kulja
Eno smrti nao?trene kose
Spava svet u postelji od mulja
Spavaj, spavaj, ne probudio se

Besede gluvima, vi?kove ludila
Neretko bacim u stih
Oni pak krenu da grade poemu ako nabasa? na njih
Glavu obori, oči zatvori nema tu misli od meda
Sikću guje, besne oluje, smrt se u oči gleda
Aveti srču du?e u grču
Zverinje rastrglo ?al
Vreba sablast koja ti začas namakne omču o vrat
Ova se pesma lako otkriči kad naiđe turoban ton
Zagrobno nem smisao njen
Le?i pod kamenom

Ova se pesma samo kriči
Jer takva zloslutniku liči
Moćan otrov, mala doza
Jede sporo k'o nekroza
Tupa britva mrzovolje
Du?u kinji, du?u kolje
Ni sam đavo ne bi mog'o bolje

Besede gluvima, vi?kove ludila
Smutim pa prospem u stih
Sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih
Krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk
Duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug
?apat u paprat, napred pa nazad
Bezvoljno silujem rime
Iz pera cure mučne figure nikad im dosta crnine
Ova se pesma lako otkriči kad naiđe turoban ton
Zagrobno nem smisao njen
Le?i pod kamenom

Lajem na mesec, na zvezde re?im
Glođem kosti obmanjujem glad
U meni D?ekil u nesvesti le?i
A nad njim sekiru podi?e Hajd

Mrak
Treba mi more ti?ine i mrak
Samo on svaku tajnu mi zna
A znam da najbolje ćuti

Uzalud te?im mirnoći le?a
Bes je pred tačkom na kojoj vri
Tačkom u kojoj sve se kome?a
I stvara mutni najdublji vir

Nosim kletvu koja krv mi pije
Zla sudbina di?e mi za vrat
Be?i zoro, tu ti mesto nije
Be?i, poje?će te mrak

Ne pitaj me ?ta se tamo krije
Mo?e biti put u nepovrat
Nemoj zoro gde ti mesto nije
Meni dobro sija i moj mrak

Nije ?ivot kvadratura kruga, zna? li to
Sve saberi pa oduzmi, ?ta si dobio
Danas krv i meso sutra pepeo i prah
Be?e jedan, sad ga nema, odneo ga mrak
Sad kad vidim ponuđeno, ne?to mi se čini
Privlačno je taman kol'ko strv na omorini

Nije ?iv le? oksimoron, verujem u to
Da se dobro uklapam u op?tu skaradnost
Trese kavez, poluluda grakće hulja kob
Njenim perjem napuniću jastuk groba svog

Ne pru?aj ruke, prste sečem
Ne pričam, pljujem reči gorke
Priznajem, med i mleko teče
Med iz uva, mleko čedomorke

Ne ka meni, bolje skreni, zračim pesimizmom
Okovah srce ledom ,oko crnom prizmom
Ni?ta me ba? ne brine, znam da lako ćemo
Mi ?to ?ivi mrtvujemo

Tro?ni tavan, stara kuća, paučina, čađ, dim
I čovek zvani lo? u svemu
Visi omča, lebdi naum da se svr?i s tim
Stara priča du?a koje venu

Već u sledećem se trenu
Zakoprca a u njemu
Nesta?e jadi ?to ga muče
Beči oči, mo?e biti
Video je lice smrti
U tom času trula greda samo puče

Na?li ga dole
Probio pod
Tresnuo svom silinom
Proma?io grob

Umesto groba
Zla bela soba
Le?i za krevet prikovan
Slab i da viče
Slomljene kičme
Proklinje neuspeli plan

Umesto groba
Zla bela soba
Vidokrug monotoni zid
Sećanja ?vaće
Ni slutio da će
Upasti u jo? dublji glib

Spoznao od lo?eg gore, poni?en kopni
Vreme sporo curi, nije mu po meri
Krvave mu oči, vidi i kada ih sklopi
Ono isto lice smrti mu se ceri